Moj put promene kroz NLP

Moj put promene kroz NLP – Master rad Mateja Đuričić

Pre NLP-a
Reči su bile stvarnost

Već od viših razreda osnovne škole počeo sam primećivati da se ljudi, tj. moji vršnjaci ponašaju drugačije od konteksta do konteksta. To je bilo vreme kada smo počinjali da jurimo devojčice i da se utrkujemo ko će se više dopasti ovima koje su bile najpopularnije. Ja sam se motao oko jedne Mire koja je bila vitka i moje visine. Imala je lepo lice, blago rumene obraze, kestenjaste oči, prćast nosić i usne crvene kao jagode. Kosa joj je bila smeđa,talasasta, duga i često je nosila kiku. Obožavao sam tu kiku. Ta kika me je bacala u trans i ja bih istog momenta bio sa njom na našem specijalnom mestu. A sad natrag u realnost.
Već tada sam primetio da je sa logičke strane gledano veoma lako prići i reći devojci da ti se sviđa pa šta bude, ali sa emotivne strane gotovo nemoguće. Da ne dužim priču, prošlo je tu dosta vremena dok ona nije saznala za moje namere od njene rođake. Na moje iznenađenje reagovala je lepo i mi smo bili u vezi. Držali se mi tako za ruke neko vreme, sedeli blizu jedno drugog malo se grlili i samo to. Ja nisam imao pojma šta dalje i naša romansa se završila, na našu sreću bezbolno za obe strane. Već ovde sam osetio da stvari sa ženama neće ići lako. A posle je došla druga Mira i stvari su krenule nizbrdo.
Sa ovom Mirom sam probao razne taktike bio sam fin, rekao bih joj direktno da mi se sviđa, imao sam pomoć drugarica, pisao sam ljubavno pismo, zasmejavao, tešio … A ona je gledala Dragana koji je ignorisao i zadirkivao. Dragan je bio moj najbolji drug. Ali i ovde su se stvari srećno završile dobro jer je Dragan bio dobar drugar znao je da mi se Mira sviđa i nastavio je da je kulira. Od tada je počela polako da se u meni gomila frustracija vezana za muško ženske odnose i za  društvene odnose.
Primetio sam da su stvari ili naopako postavljene ili da ja nešto pogrešno radim. Devojčice se čudno ponašaju, često plaču pa se onda smeju, pa onda imaju izliv besa na nekog i što je najgore jure momke koji ih tretiraju loše. Ovo je za mene koji sam učen da se ponašam po pravilima bio totalni šok. Ništa nije imalo smisla za moj logočki um. Možda još veći šok je bilo to što su se i dečaci čudno ponašali, pili bi alkohol, pušili, nosili minđuše i u uvetu i u nosu. Ovo je za mene tek bilo no,no.
Elem, poenta svega ovoga jeste da sam počeo shvatati da društvo ne funkcioniše onako kako nas stariji uče i da ljudi jedno rade, a drugo misle. To jest imaju određena ponašanja, a sasvim drugačije namere. Tada nisam znao za NLP aksiom ”Iza svakog ponašanja se nalazi dobra namera”, i morao sam nekako učiniti ovu moju spoznaju lakše razumljivom mom umu. Šta sam uradio? Pa što i svaki klinac, pitao starije. Rekao bih za taj svoj uvid i od svih dobio isti odgovor :”To je licemerje, čuvaj se takvih”. To je mom malom umu imalo smisla i za tili čas nekorisno uverenje je bilo formirano. To je za mene bilo realnost, svi su licemeri. I sa tim znanjem sa pojedine ljude prozivao i ukazivao im razliku između njihovog ponašanja i onoga što govore kada se nalaze van određenog konteksta. I niko nije lepo reagovao na moje reči. I razumem ih, niko ne voli da mu sole pamet. Ova moja nekadašnja misao je bila praćena i potrebom da govorim istinu i ništa drugo osim istine. Jer čim ne smeš da lažeš moraš da pričaš istinu. Pri tom niko mi nije rekao šta je to istina i u kom kontekstu je korisno da je govoriš, a u kom ne. I tako sam ti ja solio pamet i devojčicama i dečacima,  što se odrazilo na moj društveni život. Ja umesto da uživam u druženju, ja sam morao da budem ”u pravu”. A rezultat bi bio nepovoljan i za mene i za druge. Ja sjeban oni sjebani. Stvar je bila u tome da mi je istina kao vrednost u kontekstu društvenih odnosa bila jako visoka i prosto sam morao da kažem šta mislim i da budem ”u pravu”. Jer sam se osećao dobro kad kažem istinu, a nisam shvatao da je ta istina u stvari moja precepcija neke situacije ili osobe i da ja time činim da se druga osoba oseća loše. Al nema veze, važno je da se ja osećam dobro i moćno. Interesantno je to da sam retko delio komplimente i činio da se neko lepo oseća. To se dešavalo iz dva razloga, prvi je taj da nisam imao od koga da naučim jer su svi ”spuštali” druge i kako ja da nekog hvalim dok on mene kudi. Nema šanse! Drugi razlog je bilo ono čuveno ”Istina boli” i ja ti bato kažem istinu, a ti se češi. Mooolim lepo, izreka kaže da to mora tako da bude i nikako drugačije, TAČKA.
Mnogo štošta sam ja shvatao zdravo za gotovo jer sam mislio da je to tako i nikako drugačije. Istina je na ceni i to mora da se sluša, a matorci znaju istinu i šta je dobro za nas. Kad iznesem svoje mišljenje sledi poklapanje u stilu :”Slušaj mali da ti ja nešto ka’em…” I u tim momentima bih se osećao neprijatno jer ne smeš čoveku sa ”iskustvom” da protivrečiš. Taj neprijatan osećaj bi bio propraćen nesvesnim pitanjem ”Šta to znači?”, a pošto nisam imao iskustva to bi značilo da sam glup. I puf, etiketa je zalepljena. Bilo je mnogo etiketa ovog tipa, toliko da sam mogao postati ozbiljan biznismen samo prodajući ovu vrstu etiketa. Tada u tom okruženju gde sam odrastao niko nije imao spoznaju, da neko nema dovoljno informacija, opcija ili to da ima drugačija interesovanja, već bi odmah koristili priliku da ako nešto ne znaš da te proglase za glupaka. Šta ćeš malo mesto, nema nikakvih dešavanja pa nova budala uvek dobro dođe. I zbog takvih pametnjakovića u selu je vladala neka opšta tišina, niko ništa ne sme da pita ili da kaže svoje mišljenje da ga ne bi prozivali.
Ali promućuran sam ti ja i moj radoznali um. I ovde sam stekao uvid, da su tupadžije najglasnije i da su veoma sugurni u svoju glupost čak i ponosni na nju. Video sam da takvi umeju i školovanog čoveka da uvuku u svoju glupost i da mu život učine mizernim. Oduvek sam voleo da učim i uvideo sam da znanje nema šansu pored čoveka koji je siguran i ponosan na svoju zatucanost. I nekako sam nesvesno sebi obećao da ću naći način da se nosim sa ovakvim ljudima. Čak ne moram ni da se nosim, već je dovoljno da se osećam apsolutno fantastično i da znam svoj pravac u životu. Da radim u svojim interesima i da ostvarujem željene rezultate.
Ovo je bilo otkrivanje frejmova. Tada nisam znao da se to tako zove, ali sam bio siguran da su prisutni u svakoj interakciji između ljudi. Pored frejmova primetio sam i da ljudi ”uvijaju” kad pričaju, znate onu izreku ”Obilazi ko Milosav oko Save” ili ”Obilazi kao kiša oko Kragujevca”. To su vam oni ljudi koji ti pričaju priču, kažu ti nešto, ti čuješ rečenicu, ali primetiš da tu ima još nečega što je ostalo nerečeno. To se u NPL-u zovu pretpostavke. Iliti narodski rečeno ”čitanje između redova”. Pretpostavke često znaju biti izvor nesporazuma, ali ako se koriste na koristan način one čine da naša komunikacija biva i zanimljiva  i duhovita i blagotvorna i lekovita.
Ovde ću stati sa nabrajanjem situacija, jer to je sada sve prošlost. Sada kad imam znanja iz NLP-a ovo mi sve deluje kao jedan dobar vic. I to je dobro, jer kad se setiš ti se smeješ. Nekad bi me bilo sramota da pričam o ovome, a sad pričam o ovome opušteno i smešno meni, smešno i drugima.
Skrenuću vam pažnju, samo na kratko, na ona limitirajuća uverenja. Ona su učinila da tokom vremena počnem da gomilam neprijatna osećana u vezi devojaka, u vezi ljudi, sveta koji je ne fer i u vezi samog sebe. Ovo je sve činilo da moj društveni život bude oskudniji isto tako i ljubavni život. Plus nisam smeo ništa ni da pitam druge jer sam se plašio da će me ismevati i praviti budalom.
To je bilo tako dok se nisam susreo sa NLP-om. Od tada su počele da se dešavaju fantastične promene i dešavaju se i dešavaće se.

Sustet sa NLP-om
Svetlo na kraju tunela

Završio sam srednju školu i krenuo na faks. Tokom druge godine školovanja sam se preselio u Beograd i tako su mi se otvorile neke nove mogućnosti. I dalje sam nosio ona stara uverenja koja su se ojačala tokom perioda provedenog u bogosloviji. Interesatna stvar jeste da sam u to vreme bio dobar student, imao sam devojku i posao i osećao sam se nikad nesrećnije. Video sa da nešto moram da promenim. Posle par godina rastao sam se sa devojkom, i da ne bih mislio na nju, tu prošlu ljubav sam zamenio sa mojom starom ljubavlju iz detinjstva. Ne, nisu igrice u pitanju. To su borilačke veštine i konačno mogao sam da ostvarim sve one stvari što sam kao klinac gledao u filmovima.To mi je otvorilo nove vidike, video sam da sve ono što je na filmovima prikazano da je to samo koreografija i da to nema veze sa realnošću. Uvideo sam da su u stvarnosti ove veštine veoma efikasne i da nema potrebe za onim vratolomijama. Moje samopouzdanje je skočilo, osećao sam se moćno. Taman sam pomislio to sad sam siguran u sebe, kidam, sad ću i ženske da osvajam. Kad ono ”Prc Milojka”, uradio sam generalizaciju. Mislio sam da ako mi je komforno u borbi da će tako isto biti i sa devojkama, al nije. Video sam da tu treperim kao list na vetru. Uvati me opet depra. Ne zato što sam sklon depresiji, nego što sam verovao da ako počnem da se nerviram da će to rešiti moje probleme. Al depra stiska, rešenja nigde, a o ribama da ne pričam. Rekoh sebi:”Ajde opet na tablu za crtanje”. Krenem ti ja opet da istražujem, kao da sam znao za NLP aksiom :”Imanje opcija je bolje nego nemanje opcija”. Naiđem ja na jednog našeg MMA borca koji ima svoju akdemiju i tamo piše NLP praktičar, pomislih ovaj bankar. Al golica nešto moju radoznalost. Kažu ”radoznalost je ubila mačku”, velim ja sebi :”koga briga, ja sam mačor”. Ispostavi se da sam doživeo veliku spoznaju. NLP nije banka. NLP je nauka o uspehu, komunikaciji i modelovanju izuzetnosti. Do tada nisam ni čuo za reči komunikacione veštine. Počnem ti ja da malo čeprkam i vidim da je to ono što mi treba. Treba mi da efikasno pričam sa ljudima, da mogu da menjam nekorisna ponašanja i naravno za devojke. Za šta drugo. Kažem sebi super ovo je za mene i šta se tad poče dešavati. Ja vidim tamo lepa stranica, uspešni ljudi, nasmejani, vedri i naravno cena od 1000 evra. To je sve ono što ja nisam imao. Rekoh bilo je lepo dok je trajalo. Nema ništa od toga, znaš ti šta je 1000 evra, eeeeeeeeej. Nastavim ja da čačkam dalje izbaci mi tamo NLP zavođenje. Aj da vidim i to čudo, ovaj kao podučava da se muvaju ženske. Kao da tu ima šta da se uči. Uđem na stranicu pogledam, pročitam onih par tekstova i puknem. Kad nisam razbio onaj kompjuter od besa, tri dana nisam sebi došo.
Zaboravim ti ja to na neko vreme i vidim ništa se ne dešava ja se isto osećam, ženski nigde. Pomislih ovo ne valja, aj da se ja vratim na onaj sajt tekst po tekst i vidim dečko ima pravo. Sve je tako kako je rekao, samo je meni u tom momentu bilo teško da prihvatim istinu. Dobio sam još jedan šamar od života, hvala mu na tome. Skinem ti ja neku pik ap literaturu kad ono tamo svi o NLP-u pričaju. Posle nekoliko knjiga vidim ja koliko to vredi i za šta sve može da se koristi, bio sam kupljen. Zajebavam se, bio sam kupljen kad sam mislio da je NLP banka. Samo me onih 1000 evra mnogo žulja. Mnogo je to brate za tamo neka slova na artiji. Rekoh sebi, jednog dana ja ću ovo pokidati. Ja ovo želim, jebeš letovanja i gedžete, čak ni na kola nisam mislio, to je to, završiću ja. Stavim ti ja to opet po strani i krenem sa onim što mogu. Počnem da gutam literaturu koja se bavi ličnim razvojem, pa trening asertivnosti, pa emotivne pismenosti, literatura o NLP-u.
Neki se tu pomak napravio, malo bolje sam se ja tu osećao, ali ništa posebno. Počeo ja i devojke da muvam. Al opet ide nešto sporo. Upoznam ja neku devojcicu slatkaaaaa ko šećer, moj tip totalno. Krenem u akciju ide sve to lepo, pokazuje ona interesovanje, al onako strogo vaspitana pa je sve sramota i mnogo tvrdi pazar. Setim se ja pikap literature i prepoznam ova je trošač vremena. Kažem sebi:”Zaključavaj prodaju u stilu Brajana Trejsija
il’ ti omatori pored ove”. Upotrebim ti ja radikalnu iskrenost  kažem ti ja šta mi je na duši. A ona bezobraznica i dalje igra igru. Reče ona meni tu nešto i ja nasede na priču, nisam mogo više da izdržim ovaj mentalni ping pong. Kažem sebi:”Dosije zatvoren”. Vratim se kući isfrustriran i besan na sebe. Skontam da sam frejmovan i da sam upao u mentalitet nestašice. Aaa bato sad baratam pojmovima, čitao se Misteri. Pukne mi pred očima, jebeš oni 1000 evra, uzimam telefon i zovem Zorana. A Zoran se nejavljaaaaaaaaaaaa. De si Srbine sad kad mi trebaš, nemoj da se predomislim. Javlja mi se Zoki u 10 uveče, kaže mi da NLP počinje za desetak dana, kreće standardna priča o tome šta mogu da očekujem šta ću naučiti, ma pusti ti to, kupujem. Neće mene više niko driblati, sad Mateja uzvraća udarac.

Nov početak
Ulazak u čaroliju…dublje…i dublje…SADA.

Dolazim na prvi dan treninga sa pomešanim osećaljima. Ujedno sam uzbuđen i uplašen. Svestan sam da brzo učim i kapiram i tu osećam samopouzdanje, plus sam bio i malo potkovan u vezi same materije koja se obrađuje na prvom modulu. A sa druge strane plašim se da imam prevelika očekivanja koja će biti srušena već posle prvog dana. Pored svega toga mi se motaju i misli o tome , kako ću ja raditi sve one vežbe, pa me sramota da kažem svoje probleme pred drugima, a upravo zbog toga sam došao. Popeh se nekako na peti sprat, dočeka me nasmejan čovek, pozdravih se sa njim, al’ nikako da se predstavim jer nisam mogao da dođem do daha. Dobra stvar one stepenice. Upoznah se sa članovima grupe stisnuti oni, stisnut ja, neprijatno svima, a Zoki se smeška. Ajd tu smo gde smo, vreme je da se krene u iskustvo. Da ne bih previše širio priču sa detaljima, fokusiraću se samo na neke moje ahaaa momente. Posle prvog dana ja sam bio iscrpljen kao nikad u životu i kada sam se vratio kući, samo sam večerao i zaspao. Nikad nisam zaspao u 8 sati uveče. Sutradan smo radili još neke vežbice gde smo iskusili kako samo kroz imitiranje druge osobe može da se stvori prisna veza. Sve to meni delovalo bez veze, al kad sam platio šta je tu je, glumi. Interesantna stvar kod ovih uvodnih vežbi koje se tiču raporta, da one kada se čitaju deluju debilno, a mene bilo sramota da radim vežbu jer je debilna. Ali sam ipak uradio i čarolija je počela da se pojavljuje. Tek kroz iskustvo mi spoznamo ono što logika u koju se kunemo, ne može. I tako su počeli da mi se otvaraju novi vidici.
Nakon završetka prvog modula otišao sam sa pomešanim osećanjima kao i što sam došao. Počinjem opet da se kolebam, za šta sam ja pare dao. Gledam onu skriptu, kaže ”miroring i mečing”, rekoh ”provali li me neko da ga imitiram ima da mi sašije šamarčinu da sa puši”. Al idemo pa da vidimo šta će se dogoditi. Buljim ti ja ljudima u oči ne bi li video da’l je ovaj ili onaj, a ubi me i strah i sramota, i tako tri nedelje. Najjače mi bilo kad sam otišao na posao ulazim u zbornicu i osećam se kao špijun i tripujem da me svi gledaju i da sam provaljen. Sedam i znojim se ko prase u Teheranu gledam s kim da vatam raport. Vidim koleginicu pored mene, prekrštam ti ja noge, nameštam ruke, a ona me gleda, rekoh ”gotovo provaljen sam”, isteče dva minuta, prekidam vežbu. Rekoh ”ne znam da’l sam ga uhvatio, al bitno je da je gotovo”. Tako je trajalo nekoliko meseci dok nisam navikao i sada mi je komforno sa tim. Interesantno mi je to bilo da su ovo neverovatno jednostavne vežbe, ali kad treba da se urade svesno po prvi put zna da bude neprijatno. Tačnije neprijatnim ga čini naša velika samo svesnost i zbog toga mislimo da je sva pažnja ovoga sveta usmerena na nas, a činjenica je da je svako u svom svetu.
Posle par nedelja dolazim na drugi modul. Svi smo puni utisaka i svako priča šta je doživeo i šta je sve drugačije. Isto smo tu stisnuti i nismo se oslobodili. Na ovom modelu sam doživeo dosta pomaka. Samo iskustvo mi je bilo neprijatno, ali veoma korisno. Ovde se velika pažnja posvećuje postavljanju ciljeva, jer bez njih mi nemamo gde da usmerimo svoje resurse, a ne možemo ni da se pokrenemo na akciju. Tokom vežbi postavljanja cilja sam pomešano osećao i bes i sramotu i frustraciju, svašta nešto. Bio sam besan jer nisam kupovao priču o bahatom cilju i to mi je delovalo nerealno. Činilo mi se kao da lažem sebe, ja tu nešto našaram i to se ostvari. Ma nema šanse, jebeš ti ovo. Isto sam osećao i sramotu da ja to nešto poželim, ćuti tu i budi sirotinja, uzmi nešto malo, ono su pusti snovi. Sve se ovo dešavalo jer nisam znao da je to sve dizajnirano kako bi se pokrenuli naši resursi koji se nalaze u našoj podsvesti. A kad resursi navru cilj je ostvaren. Vežbe za cilj sam odradio kako bih stekao iskustvo. Bilo mi je neprijatno, ali sam stekao vredne uvide o tome gde imam mesta za napredak. Ciljevi su jako bitna stvar i korisno je svoj fokus na njih usmeriti. Nakon toga je usledilo kalibriranje gde sam naučio da razdvojim ponašanje od etikete. Ovo mi je bilo jako vredno, jer sam primetio da ljudi vole da procenjuju druge i ja sam tripovao da sam dobar u tome. Nisam ni bio svestan koliko sam bio daleko od istine. Posle toga smo radili još nešto i od svega toga meni je najviše prijao Miltonov model. Ništa ja tu nisam razumeo, ali bitno je da sam se prijatno osećao. Tu sam stekao uvid kako prijatan tonalitet i onako išarane reči mogu da opuste čoveka.
Nakon ovog modula počeo sam da se uzdržavam od etiketiranja i primetio sam da se lepše osećam. Video sam da nisu drugi ljudi odgovorni za moje stanje, već ja sam.
Na trećem modulu smo radili hipnozu i tu sam video da je jako dobra za relaksaciju i za umirenje kritičkog uma, što omogućava da do nas lakše dopru pozitivne sugestije. Veoma je efikasna za umirenje blebetala i meni je koristila i koristi mi  i sada sve više i više. Prava poslastica mi je bila meta-model. Kratko i jasno objašnjeno 12 jezičkih nepravilnosti, složeno u tri grupice, baš onako kako moj um voli, prava bombonica. Ovo je bilo veliko otkrivenje za mene, ljubav na prvi pogled. To je skup jako prodornih i efikasnih pitanja pored kojih problem ne može da opstane. Ono o čemu treba da povedemo računa jeste što nas izbacuje iz raporta pa moramo da koristimo omekšivače i prifrejm. A ja sam tako oduševljen ovim. Kada se modul završio počeo sam da ga koristim odmah, do duše traljavo, ali odmah. Kakav raport, sad je došlo mojih pet minuta. Kad neko nešto kaže, ja ga opletem sa kojim pitanjem, ovaj ili ova pobeli. Osećaj je dobar.
O četvrtom modulu sam od Zokija slušao od samog početka, a znao sam za tu tematiku i iz pik ap literature. Došlo je vreme za frejmove. Dolazim naložen, pun entuzijazma, Zoki hvali ovu tehniku i tako dodaje ulje na vatru. Posle objašnjenja kreću vežbe, treba tamo da se rifrejmuju neke rečenice. I stvari kreću naopako. Setim se ja kako sam upadao u neke frejmove razbesnim se u sebi i zablokiram. Počnem da tripujem kako sam glup. Rekoh :”gotovo, nema od ovog leba”, kad ovo ne mogu da naučim nema od mene ništa. Odradim one vežbe ,a osećanje me ne popušta. Otišao sam tog dana sjeban. Sutradan smo radili submodalitete. Interesantna stvar, šta sve možeš sa njima da uradiš. I tu se nisam nešto proslavio nabio sam sebi priču u glavu toliko grandioznu, da nisu mogle ni slike da mi se po jave pred očima. Tako da je i ovaj dan bilo poprilično neprijatno. Tu mi se pomešala velika želja i očekivanja, previše sam očekivao od sebe, a ovo radim po prvi put. Posle modula kada su emocije popustile, počeo sam malo da se igram sa frejmovima i primetio sam da je to zapravo zabavno i da je to samo delić od onoga što me čeka na masteru. Što se tiče submodaliteta oni su veoma delotvorni, a slike su mi se počele pojavljivati kada sam se malo opustio i onda sam se mogao igrati i sa njima. Interesantna stvar sa submodalitetima je ta što je nekad dovoljno da samo odaljiš sliku od sebe ili da se disociraš iz slike i tvoj doživljaj tog nekadašnjeg iskustva se menja. Ponovo doživljavaš ono neko neprijatno iskustvo na prijatan način. Neprijatne emocije se otpuštaju i nastupa mir ili radost, jer te ta slika više ne proganja. Submodaliteti su zakon.
Peti modul je bio rezervisan za meta programe. Meta programi su naši filteri kroz koje mi filtriramo informacije koje nam dolaze iz spoljne realnosti. I od tih filtriranih informacija zavisiće naše ponašanje u različitim kontekstima, a i u većini slučajeva. Ovde smo akcenat stavili na osnovna četiri koje smo mi nazvali voda, vatra, vazduh i zemlja. Zoki nam je objasnio kako ovi filteri propustaju informacije i kako osoba koja ih dominantno koristi ima tendenciju da se ponaša. Važno je upamtiti da ima tendenciju da se ponaša, a ne da je to sama osoba. Ovi filteri nisu zakon uklesan u kamenu i mogu se meljati, a sa njima i naše ponašanje. Važno je biti i svestan pojma konteksta, jer se osobe ponašaju različito u određenim kontekstima. Ono što je meni bilo korisno ovde jeste što sam stekao razumevalje o ljudima i to da moj filter nije moja sudbina, već samo da utiče na moje ponašanje u određenim kontekstima. Plus razumevanje ovih filtera nam omogućava lakše de se povežemo s različitim tipovima ljudi, dovoljno je da primetiš kako on/ona obrađuju informacije i ti svoju komunikaciju prilagodiš i eto raporta. Sam modul je bio malo zamarajući jer je bilo dosta teorije, a malo vežbi. Tako mora da bude jer su meta programi najnesvesniji od svih filtera i jako su bitni za efikasnu komunikaciju. Nakon ovog modula počeo sam da primećujem kako koji ljudi obrađuju informacije, doduše ne na eksperskom nivou, ali za početak dovoljno. Dovoljni da se ne nerviram u prisustvu nekih ljudi. To sam primetio kad sam pričao sa jednim drugarom koji je zemlja, udavi on sa detaljima. Dobar dečko, al kad on nešto doživi od dva minuta on to priča pola sata. Rekoh ”evo ovaj udavi me opet”. I tog momenta mi sine u glavi reč ”pa on je zemlja” i moje raspoloženje se promenilo. Čak mi je postalo zanimljivo, rekoh sebi:” e baš ću da ga saslušam dokle će da ide”.
Nakon ovoga je usledio modul šest. Radili smo modelovanje i strategije. Procesom modelovanja je nastao i sam NLP, pa se može reći da je ti i primarna tehnika, a strategije su skup elemenata i sekvenci koje mi ponavljamo i uvek dobijemo isti rezultat. Ono što je meni otvorilo oči jeste to da šta god mi radimo, mi to svesni ili nesvesno želimo da radimo, pa čak iako je to destruktivno po nas. Mi time nešto dobijamo. Kada sam to čuo mozak mi je procvrčao. Pomislih kako tamo neki pijanac želi da se ubija od alkohola i šta time on dobija. Kako on može sebi da želi zlo. A stvar je zapravo drugačija, on to sebi radi jer želi sebi dobro. I to ga motiviše. On je savršeno motivisan za destruktivno ponašanje i plus ima dobru nameru. Ludilo. Dobra stvar ovoga što mi možemo da uzmemo ovu strategiju i da je instaliramo za neko korisno ponašanje. Što se tiče strategija uvideo sam da mi za svako ponašanje imamo strategiju tj. kako mi radimo to što radimo. Bilo da je to spavanje, zaljubljivanje, sport, uspeh, devojke, sve. I kada to prepoznamo, to jest elemente i kojim redom oni idu mi to možemo da promenimo ili možemo da izbrišemo nekorisnu strategiju. Stvar je jednostavna, samo elicitiramo strategiju i izbrljamo njene delove i nje više nema. Nakon ovog modula nisam svesno modelovao nikog, ali mi je pomoglo dosta prilikom komunikacije sa ljudima. Na primer vidim da ta osoba nešto radi ili se ponaša i ja joj postavim par pitanja i eto ti prijatnog razgovora. Ta osoba se oseti prijatno, a i ja nešto korisno naučim.
Uskoro je usledila i setifikacija, položio sam i dobio sertifikat NLP praktičara. Ostvario sam svoj dugogodišnji cilj. Interesantna stvar je ta da sam se osećao nekako ravnodušno. Gledam onu diplomu, sve je drugačije, a i nije. Promene su se desile i nije bilo neke euforije. Reko možda tako treba. Ali bio sam zadovoljan. Već sam sebi postavio novi cilj da budem vrhunski NLP praktočar, nema dalje. Ono što mi je tek došlo kasnije jeste da sam ja tokom ovih godina imao meni jako bitan cilj koji mi je davao energiju i koji sam ja postigao. Na samom kraju bilo je prisutno zadovoljstvo, ali ne neko veliko. Ono što je najinteresantnije jeste da je pravo uzbuđenje bilo tokom putovanja. Konačno sam skontao šta znači imati alav cilj. On te mami i vuče na put, a put ti daje uzbuđenje.
Nakon ovoga sam smišljao strategiju i načine kako da postanem vrhunski NLP praktičar, kako to što efikasnije da složim u podsvest i naravno kako to da primenjujem svakodnevno. Jer ja sam postigao svoj cilj, velim dovoljno je, za sada. Tada mi je Zoki predložio da razmislim o tome dali bi mo bilo OK da krenem i na Master. O tome nisam nešto posebno razmišljao, mislim nešto ima vremena. Rekoh ajde porazmisliću. Nije mi dugo trebalo i rešio sam da krenem, jer sam prepoznao veliku vrednost koju NLP daje, mogu ja to. I tako sam krenuo na put majstora.

Na putu majstora

O masteru nisam znao ništa, nisam ni razmišljao o tome, nisam znao ni šta da očekujem. I to je dobro. Nalazim se na prvom modulu sa već poznatim ljudima i sve je totalno opušteno. Zoki nam tu nešto malo ispriča, i mi odmah kretosmo u iskustvo. Naučili smo GROW model,i prvog dana postali smo koučevi. I dalje se tu mešao moj kritički um, ma kaki kouč, da biti to bio trebati ovo i ovo i ovo, bla, bla. Ali pošto sam već imao iskustva od ranije, rekoh sebi, ćuti i samo se prepusti. U početku sam se osećao izgubljeno i tu sam osećao i sramotu i frustraciju. Navikao sam da držim konce u mojim rukama i da mi bude komforno. Ovde sam bio van zone komfora i nisam imao pojma šta radim. Ko zna zašto je to dobro, ostavio sam kritičara po strani i nastavio da šaram sa onim pitanjima. Dobro je izaći iz zone komfora. Uprkos toj nekoj početnoj traljavosti o neprijatnim osećanjima sve se završilo dobro i ja sam otišao zadovoljan. Ipak je bio ovo moj domen, opet 4 grupice pitanja, za cilj, realnost, opcije i volju i samo rokaj. Sve je imalo smisla. Ovo mi se dopalo i počeo sam odmah da koristim. Koristan uvid koji sam stekao je taj da kada se nađeš u nekoj situaciji i kada ti neko priča jeste da se ne pecaš za reči i postupke sagovornika. To jest što bi narodski rekli ”da se ne primaš”. Korisno je napraviti pauzu, pustiti da to lebdi u vazduhu, pa onda postaviti neko od ovih moćnih pitanja. A ja sam bio sklon da se primam.
Kasnije su usledili i drugi moduli na kojima smo obrađivali po jednu moćnu temu i učili smo da što efikasnije i bolje integrišemo svo znanje koje smo stekli na praktičaru. Svaki modul je bio fascinantan, ali svaki i na svakom smo dobijali moćne tehnike. Ovde bih posebno izdvojio Rapid rifrejming, majnd bending i vrednosti.
Ovog puta mi je frejmovanje prijalo i tek onda sam shvatio kako to sve funkcioniše. Ovo je bio nastavak onoga sa praktičara i mnogo sam proširio mapu i olabavio konstrukte u glavi. Plus proširio sam svoje NLP resurse i uvideo sam na koje načine možeš da vodiš ljudski um.
Što se tiče majndbendinga ovo je bio definitivno najprijatiji i najzabavniji modul ikada. U našem umu ne vladaju isti zakoni kao u fizičkom svetu i ti bukvalno možeš da se igraš sa vremenom, prostorom, materijom i energijm. Koristiš reći na način na koji ih nikada nisi koristio. Pričaš tamo neke zavrzlame, svesni um ludi, jer kršiš sva pravila i zakone logike, a u telu se osećaš sjajno. Malo me je mračio logički um, ali sam ga stavio po strani, blebetao sam nešto i osećao se fantastično. Ovo je uvećalo moju želju za hipnozom. Otkrio sam rudnik zlata.
I završiću ovo izlaganje sa temom o vrednostima. Vrednosti su naši motivatori i šta god da mi radimo, bilo to korisno ili nekorisno, mi to radimo jer nam je to vredno. Čak i iza destruktivnog ponašanja se nalazi vrednost, jer da toga nema to taj čovek ne bi ni radio. Vredna stvar ovde što sam naučio je to da ljudi generalizuju vrednosti na različite kontekste, a to nije korisno. Recimo jaka vrednost bezbednost nije podjednako korisna u kontekstu planinarenja i muško ženskih odnosa. U prvom je veoma važna i čuva te od pada, a u drugom te sabotira jer čini da se osećaš ugroženo u društvu žena. I druga stvar jeste to da vrednosti mogu biti u konfliktu i u čoveku mogu stvoriti različite delove. To vam je ono kad jedan deo vas hoće da ustane iz kreveta, a drugi hoće da ostane i odspava još malo. E ja sam za sebe mislio da sam lenčuga ona najveća zbog toga. Ali kad sam čuo da to nisam ja, nego tamo neki deo, to mi je olabavilo mapu i već sam video rešenje problema. Odradiš pregovaranje između delova i ujutru ustaješ pun energije i osećaš se fantastično.
Ovo su neki od najvećih utisaka koje nosim sa puta NLP uzrastanja. Svakim modulom sam pravio pomak po pomak i promena mi se dešavala pred očima. Nekad bi bilo trenutno, a nekad kroz nekoliko dana ili nedelja i svakako sigurno. Promena je proces i dobro je što se ona stalno dešava. Mi se menjamo hteli ili ne. A NLP je kormilo koje nam omogućava da svoj brod usmeravamo gde želimo  u moru promena. Bez NLP-a možemo se često zadesiti u buri, a sa NLP-om krstarimo po najlepšim destinacijama. Kada se zapitam šta je sada sve drugačije, rekao bih da sam mnogo mirniji, osećam se sigunije, samopouzdanje mi je poraslo i lako komuniciram sa ljudima i životnom okolnostima. U svoju podsvest sam posejao moćno znanje za koje znam da će da se razvija i raste kao moćno, prelepo i vredno drvo.
Ovaj put je fantastičan, idemo dalje. Završio sam master i opet sam na početku. Doživeo sam mnoge krajeve i početke i na svakom početku sam govorio:”Ajmo Jovo nanovo”, sa ne tako velikim oduševljenjem. Ali ovom početku apsolutno fantastičnog razvoja se radujem. Naučio sam mnoge korisne i sjajne stvari i upoznao divne ljude. Zahvalio bih se mnogo izvanrednom treneru Zoranu i svim divnim kolegama sa praktičara i mastera, jer bez njih ne bih uspeo.
Drugari hvala svima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *