Kako siromašni postaju bogati

Kako siromašni postaju bogati

Kako neko ko je do sada bio siromašan da postane bogat? Kako neko ko je do sada bio neuspešan da postane uspešan?

Šta je to što pomera granice, što čini da neki ljudi krenu i od ničega naprave ogromno bogatstvo i uspeh?

Evo na primer, pomislite na braću Rajt. Kada su oni počeli da konstruišu avion, u to vreme još niko nije leteo i svi oko njih su ih smatrali ludima. Nisu verovali da je moguće leteti. Ali braća Rajt suverovala da je moguće i tako su se i ponašali. Imali su jasan cilj (rezultat) u svojoj glavi i preduzeli ogromnu akciju u tom smeru, da naprave avion i da lete. Počeli su da dobijaju rezultate koji su potvrdili njihova verovanja, i potencijal, i još akcije i još rezultata sve dok se nije stvorio momentum i oni su napravili PROBOJ (veliki skok u rezultatu i poleteli) i danas imamo ogroman broj aviona koji lete na sve strane naše planete zato što su braća Rajt bili sposobni da veruju da je nešto moguće iako ga još uvek nisu imali ostvareno u realnosti. Na osnovu tog verovanja su prepoznali potecijal, krenuli u akciju, dobili rezultat koji je potvrdio njihovo verovanje

Za PROBOJ (veliki skok u rezultatu) je bitno verovati da je nešto moguće i da će sigurno biti ostvareno, i pre nego što je ostvareno.

Ubrzo zatim kada i drugi ljudi poveruju, mogu i oni da se priključe, preduzmu akcije, dobiju rezultat, potvrde verovanje, prepoznaju potencijal, preduzmu akcije … i ostvare takođe veliki rezultat.

Krug uspeha

Tony Robins obrađuje ovaj model koji neki zovu i KRUG USPEHA. Ovaj model opisuje kako neki postaju sve uspešniji/bogatiji/veštiji dok drugi postaju sve manje uspešni/bogati/vešti.

Potencijal je tu. To dokazuju mnogi oko nas koji već imaju ovo što mi želimo. Ako se pitamo koji su put prešli, možemo naći one koji su bili u našoj poziciji pa sada imaju to što mi želimo ili možemo da tražimo one koji su bili u mnogo goroj poziciji ili možda neke u boljoj poziciji… Potencijal je tu.

Koliko ćemo ovog potencijala iskoristiti zavisi od akcije koju preduzimamo. (Neko možda kaže „Evo ga sav taj potencijal“ ali ne preduzima akciju). Akcija koju preduzimamo će odrediti rezultat koji dobijamo.

Većina ljudi ima verovanje o svom POTENCIJALU, bez obzira šta im ko rekao ili šta vide u okruženju. To utiče na to koliko će AKCIJE preduzeti. Akcija definiše REZULTAT koji će dobiti, i rezultat pošto je upravo onoliki kolika je i akcija bila, potvrđuje njihova UVERENJA o tome šta može a šta ne i koliki je njihov potencijal.

Recimo da osoba ima ogroman POTENCIJAL ali preduzima malo AKCIJE i dobija mali REZULTAT zato što kreće sa problematičnim VEROVANJEM. Ne veruje da može da ostvari veliki rezultat.

Ako neko ko zarađuje malo i smatra da je mali POTENCIJAL ispred njega za zarađivanje para, on onda toliko i AKCIJE preduzme, jer što bi preduzeo mnogo akcije ako je moguće zaraditi samo malo. Pošto je preduzeo malo akcije i REZULTAT prati, pa zaradi neku siću. Pošto je zarada mala on onda kaže sebi „Eto. Znao sam da ne može više da se zaradi.“ i onda je utvrdio i UVERENJE da je moguće zaraditi samo malo i onda veruje u taj majušni POTENCIJAL u zarađivanju. Kada vidi samo taj majušni POTENCIJAL opet će i AKCIJA biti mala i zarada (REZULTAT) će biti mali i potvrdiće svoje VEROVANJE i prepoznaće i dalje samo taj mali, sićušni POTENCIJAL. I to je zatvorena petlja koja ide u istom smeru sve vreme. Zarađivanje sve manje i manje. Dok god ova osoba nešto ne promeni, ne uradi nešto drugačije.

Ova petlja kada se koristi na ovaj način čini da siromašni postaju sve siromašniji, neuspešni sve manje uspešni.

Takođe postoje ljudi koji vide u sebi veliki POTENCIJAL, iako još uvek nemaju rezultat, ali znaju da je potencijal tu i onda dok znaju da je potencijal tu onda oni preduzimaju velike AKCIJE zato što je ispred njih veliki potencijal i akcije su velike. Kada preduzmu velike akcije i REZULTAT prati, ako ne iz prvog pokušaja rezultat dolazi iz trećeg, petog, desetog pokušaja. Kada dobiju ovaj veliki rezultat (i kažu sebi „Znao/la sam da mogu!!!“), onda su potvrdili VEROVANJE  i onda prepoznaju još veći POTENCIJAL u sebi i ispred sebe, i onda kreću u još veću AKCIJU i dobiju još veći REZULTAT i VEROVANJA su još jača i prepoznati POTENCIJAL raste i onda AKCIJA raste i REZULTAT raste i VEROVANJE raste i prepoznati POTENCIJAL raste i AKCIJA raste …

Ova petlja kada se koristi na ovaj način čini da bogati ljudi postaju sve bogatiji, uspešni sve uspešniji.

Kako su ljudi koji su nekada bili siromašni postali bogati?

Veliki broj ljudi koji su ostvarili veliki rezultat kažu da su svoj veliki rezultat prvo imali u svojoj glavi. Kao što i Napoleon Hill piše u „Misli i obogati se“ uspešni ljudi prvo imaju rezultat u svojoj glavi, pre nego što je ostvaren u realnosti.

Uspešnim osobama oblačić REZULTAT iz našeg modela je REZULTAT njihovog cilja kakav će biti kada ga ostvare. Ovi ljudi ne uzimaju kao rezultat trenutno stanje (to više tretiraju kao nešto prolazno). Ovim ljudima je REZULTAT kakav žele često neminovan, jednostavno znaju da će to biti tako. Apsolutno su sigurni u to.

Ova osoba dok ima ovaj svoj REZULTAT u glavi, VERUJE da može, i da ima ogroman POTENCIJAL ispred sebe i u sebi i preduzima ogromnu AKCIJU u smeru ovog REZULTATA koji naravno prati (pre ili kasnije). Pošto je sigurna da će ostvariti ovaj rezultat VEROVANJE je visoko i prepoznati POTENCIJAL je ogroman i nastavlja da preduzima ogromnu AKCIJU i gleda u svoj REZULTAT i VERUJE da će sigurno ostvariti to što želi, prepoznaje ogroman POTENCIJAL i preduzima ogromnu AKCIJU i posle nekog vremena se stvara momentum i događa se proboj i ova osoba dobija svoj REZULTAT baš onako kako je sve vreme znala da će biti.

Koliko je bitno u šta verujemo nam govori i primer trčanja milje za manje od 4 minuta. Ovo je smatrano za nemoguće i nikada niko nije trčao milju za manje od 4 minuta. Sportski novinari i sporstka javnost smatrali ovo nemogućim i od toga je napravljen pravi mit o „Barijeri zvanoj milja za 4 minuta“.

Mladi Roger Bannister je posle (po njemu) osrednjeg rezultata na olimpijadi 1952. godine sebi zadao za cilj da trči milju za manje od 4 minuta. Bannister je sebi postavio ovaj „po mnogima nemoguć“ cilj i krenuo da vežba i fizički i u svom umu. Verovao je da može. Prepoznao je potencijal, radio je puno akcije u vežbanju fizičkom i mentalnom i 6. maja 1954. godine je ostvario svoj cilj. Trčao je milju za 3 min 59,4 sekunde.

Ono što je interesantno jeste da do tada niko nikada nije trčao milju za vreme ispod 4 minuta. Kada je Bannister istrčao milju za manje od 4 minuta svi drugi su videli da može, promenili svoje uverenje i u sledeće 2 godine 37 ljudi je trčalo milju za vreme ispod 4 minuta.

Potrebno je prvo imati rezultat u glavi, verovati, prepoznati potencijal i krenuti u akciju. Tako bar kažu oni koji su već prešli ovaj put koji možda i Vas čeka. 🙂

Dobrodošli u svet koučinga 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *