BUDI SOPSTVENI REŽISER

On1:

Sedi čita novine uz jutarnju kafu i komentariše “Ovaj Vučić opet … Ako on ne izvuče ovu zemlju, šta ćemo onda … Kažu da će nam biti bolje 2017. Da li da verujem u to ili ne? I pre su mi tako govorili. Šta ako je neko dobio dete u nekoj godini. Da li mu je bolja ta godina ili sledeća koja je imala 2% veći bruto društveni proizvod? Ako je nekom pobegla žena sa najboljim prijateljem ove godine da li ona može biti bolja od prethodne kada su se zaljubljeno držali za ruke i šetali pored reke, samo zato što je napravljen most ka Borči ili zato što je smanjena nezaposlenost za 2%. Meni treba poboljšanje od 5 puta od ovoga što imam. Kada ću to dobiti kad ovi pričaju o poboljšanju od po 2% uz višegodišnji mukotrpan rad? Nikad mi ovi neće dati ono što ja želim. Idem da uplatim loto. Izlazi napolje. Dan mu je nekako tmuran i siv. Pogled uprt u zemlju. Težina na licu. Oblik kičme kao da nosi džak cementa na njoj. Kao da se pita “Dokle bre ova kriza?” Uplaćuje Loto i pomisli “Ma i ovi su lopovi” …”

On2:

Sedi uz jutarnju kafu i planira današnji dan. (Već se istuširao i odradio jutarnje trčanje i sklekove) Fantazira u svojoj glavi šta će sve uraditi danas i piše “ToDo listu”. Dok ima jasnu sliku šta sve završava danas odmah ima i dobar osećaj postignuća i uživa u rezultatu koji dolazi uz sve ovo završeno. Pogleda kroz prozor i pomisli “Kakav fantastičan dan”. Izlazi napolje, uz harizmatičan osmeh poželi dobro jutro komšinici sa II sprata. Uživa u lepom danu i brzom šetanju do posla dok razmišlja o prvim aktivnostima današnjeg dana. …

Svako od nas živi svoj život sa ponašanjima, navikama, strategijama i metaforama koje imamo. Sve to smo stekli negde usput. Pokupili smo od naših roditelja, učitelja, rođaka ili drugih bitnih figura. Ili smo ih možda sami kreirali. U zavisnoti od toga koliko smo bili okruženi uspešnim ljudima u odrastanju i od naše strategije izbora ovih ponašanja za sebe, zavisiće kako smo izvajali naš karakter. Koja su nam standardna ponašanja, navike i strategije i koje metafore živimo. Kako reagujemo ili ne reagujemo na spoljašnje stimuluse. Na šta reagujem a na šta ne. Šta primećujem a šta ne. Da li ja vodim život ili čekam da se život dogodi?

Biti SOPSTVENI REŽISER je način života.

Ovaj način podrazumeva da u svemu što ti se događa u životu sebe postavljaš kao REŽISERA. Ti si REŽISER SVEGA i pitaš se “Šta možeš da uradiš da bi imao rezultat koji želiš”. Uvek je pitanje “Šta ja mogu da uradim” i nikad nije pitanje “šta drugi treba da urade” ili “kako drugi treba da se menjaju”. Čak i ako je neophodno da drugi rade nešto drugo ti krećeš od sebe i pitaš se “Šta ja trebam da uradim drugačije kako bi drugi uradili šta treba”.

Biti SOPSTVENI REŽISER je mentalni sklop.

Kao kada ti uvek tražiš načine kako da dobiješ šta želiš, i kao kada ti uvek tačno znaš šta želiš i kao kada u svakom momentu imaš svesnost “gde me vodi ovo ponašanje”. Zamislite samo kada u svakom momentu znate šta tačno želite i imate jasan doživljaj koliko Vam ovo znači i šta je sve drugačije sa ovim ostvarenim ciljem i jednostavno tražite načine za ostvariti ovaj vaš cilj.

Biti SOPSTVENI REŽISER je lagodniji i prijatniji način života. Dok si ti sopstveni režiser, sam režiraš svoj dan i kako ćeš se ponašati i kako ćeš se osećati. Ako nešto ne ide kako si planirao ti menjaš svoja ponašanja kako bi dobio rezultat koji želiš. Dok si SOPSTVENI REŽISER ti možeš da isplaniraš i malo u napred. Dok si SOPSTVENI REŽISER ti možeš da se ponašaš na način koji će dati pozitivne rezultate i kroz 5 godina ili 20 godina ili da se ponašaš na način koji će obezbediti i tvojim potomcima da uživaju u plodovima tvoga rada.

Ne biti SOPSTVENI REŽISER je kao da čekaš šta će se dogoditi u tvom okruženju da bi reagovao. Orijentisan je kratkoročno, često do 1 meseca unapred. Svaki sledeći mesec je iznenađenje i ponovo reaguje na sve ono na šta je reagovao i prethodni mesec, kao i mesec pre toga i mesec pre toga.

Ako se ne događa ništa bitno često ljudi biraju da krenu da reaguju na sve sitnije i nebitnije stvari. Ako neko voli dramu i intenzivno iskustvo potrudiće se da sebi kreira intenzivno iskustvo iz najmanje sitnice. Ako je okrenut ka pozitivnom intenzivnom iskustvu može da bude fasciniran lepim danom ili nežnošću tek procvale ruže, ako je okrenut ka drami, kreiraće dramu iz najmanje sitnice.

Reagovanje na spoljašnje stimuluse nam je prirodno ali upravljanje našim reakcijama na spoljašnje stimuluse je veština koja je pod moranje za svaku uspešnu osobu u svakoj oblasti u kojoj je efikasna.

On1 i On2 se susreću kod trafike za loto:

On1:

“Šta se ovaj ceri na ovu krizu?”

On2:

“Dobro jutro komšija i pomisli (Kakav radostan dan. :-)”

SOPSTVENI REŽISER traži ponašanja koja mu daju najbolji rezultat. SOPSTVENI REŽISER uči na svojim greškama kako bi bio efikasniji u budućnosti. SOPSTVENI REŽISER aktivno razmišlja o svojoj budućnosti i radi ponašanja koja će ovu budućnost učiniti lepšom i prijatnijom. SOPSTVENI REŽISER aktivno traži šta sve valja u njegovom okruženju kako bi izvukao najveću moguću vrednost za sebe iz svakog konteksta i događaja.

Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER čeka kako će odreagovati njegovi nesvesni programi na dati spoljašnji stimulus i onda će se naslađivati izazvanom emocijom ili kukati nad nepravdom ovog sveta ili težinom života uopšte. Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER često ne nauči ništa na svojim greškama već se pita “Zašto mi ovo ne ide” ili pomisli koliko je netalentovan u tome. Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER se često bavi prevazilaženjem gorućih problema a o budućnosti se nada da će se “nešto” dogoditi da bude bolje (ili se ne nada). Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER prepoznaje svoje reakcije na dato okruženje i u zavisnosti od onoga šta je probuđeno u njemu nekad uzme veću vrednost a nekad manju a nekad ništa.

I dugoročno i kratkoročno gledano biti SOPSTVENI REŽISER je lakše, lepše, isplativije, korisnije. Nekim ljudima je dovoljno samo da prepoznaju da mogu da budu SOPSTVENI REŽISER i krenuće ovim putem.

BUDI SOPSTVENI REŽISER 🙂

SADA!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *