Iz zaglavljenosti u slobodu i 3 stava učenja

Koliko vam je udobno sada? Kakav je položaj vašeg tela? Da li ste u otvorenom, balansiranom položaju gde je celo telo u ravnoteži ili ste možda malo povijeni i van balansa?

Kako dišete? Da li dišete duboko iz stomaka i koristite dijafragmu, ili dišete plitko i koristite samo grudi?

Jel možete da osetite osećaj vazduha dok prolazi kroz nozdrve?

Da li udišete i  izdišete istim ritmom ili pauzirate na jednom ili možda na oba ili je jedno brže od drugoga?

Zar nije interesantno kada nesvesne pojave i ponašanja odjednom učinite svesnim. Ja Vam nisam rekao, ali šanse su, da ste neke od ovih stvari menjali dok Vam je pažnja bila na njima. Disanje ili položaj tela ili koliko Vam je udobno.

Zašto ste to radili?

Savršenstvo uma i tela

Naši um i telo su dizajnirani za optimalan performans, ali mi ih učimo kroz dnevne navike da ostvaruju nivo performansa daleko ispod naših potencijala. To je u redu, dok ne želimo da ostvarimo nešto drugo od onoga što smo ostvarivali do sada.

Mi živimo svaki dan unutar naše (kako je većina zove) „zone komfora“ ili pošto nekima baš i nije „komforno“ u toj zoni, možemo je nazvati „zona poznatog“. Ovde koristimo set ponašanja koja mislimo da su bezbedna za nas.

U delovima života gde ste zaglavljeni „zona poznatog“ je skučeni zatvor, gde je set ponašanja koja imate na raspolaganju mali i neadekvatan za ostvarivanje „korisnog“ rezultata. Već se vrtite sa nekoliko nekorisnih ponašanja koja Vas sve više zaglavljuju u začaranoj petlji bez izlaza (bar ne sa ovim ponašanjima). Ovde je vaša „zona poznatog“ set šablona za stalne poraze.

Pored tih, tu su i oblasti života u kojima ste uspešni.

Izazov i uspeh

Razmislite za momenat, kada ste suočeni sa izazovom i prevaziđete ga uspešno. Uradili ste stvari kako treba. Znate da ako se prepreka ponovo pojavi, Vi ćete je ponovo prevazići, i nastaviti putem uspeha.

Ako bi smo izučavali svaki momenat vašeg života kada ste ostvarili uspeh, mogli bi smo da kreiramomodel uspeha. Model, kako ostvarujete uspehe u vašem životu, i sigurno ih imate puno. Svi ih imamo. Samo ih treba prepoznati i naučiti ceniti, kako bi se što češće ponavljali.

Koja je oblast života u kojoj osećate da ste stvarno svoj na svome? Možemo ovo nazvati mesto gde Vi „blistate“ gde se drugi ljudi ugledaju na Vas i vašu veštinu i gde vide da imate specijalan talenat ili dar, neka vrsta genijalnosti kojoj se oni dive.

Recimo da Vas sada prijatelj pita kako da uspe u ovoj oblasti u svome životu, i Vi pristanete da ga obučite. I zamislite sada da Vam taj prijatelj kaže „Očekujem da radim stvari dobro od samog početka. Ne želim da moram da pravim greške ili da imam neuspehe bilo koje vrste.“ Šta bi ste pomislili?

Zar nije istina da svako od nas da bi razvio veštinu treba, barem delom da uči na sopstvenom iskustvu i sopstvenim grešakama. Vi mu možete opisati načine za postizanje uspeha, i ta osoba treba da se upusti i stekne iskustvo i krene da uči lekcije i iz svoga pozitivnog i iz negativnog iskustva, i naravno da primeti pozitivan trend koji se događa i koji je vodi do krajnjeg cilja.

Tri stava pozitivnog razmišljanja i učenja

Postoje 3 stava koja znače razliku u učenju i prepoznavanju naših ogromnih potencijala u životu.

  1. Biti receptivan – prijemčiv, otvoren za prilike  koje su svuda oko nas. Biti receptivan je imati stav da možemo bezbedno da istražujemo stvari koje smo se možda plašili da razmotrimo. Otkriti šta se nalazi izvan okvira i granica koje smo prihvatili u prošlosti. I primiti što više korisnih informacija za nas i naš cilj.
  2. Biti generativan. Kreirajte alternativna tumačenja i nestandardne opcije za sebe. Ovo znači angažovati se na kreativan način u razmišljanju i osećanju. Vi treba da zaobiđete svog unutrašnjeg kritičara i da dosegnete do kreativnog stava, možda sličnog dečijem. Kao što ste ranije učili o svetu oko Vas (pre polaska u školu). Isključite svoje brane i zaronite u situaciju bez “moranja” da se uradi kako treba. Izrazite sebe. Koristite svoju maštu sa prepuštenošću deteta koje se pipa po pantalonama sa rukama umazanim od vodenih bojica. (oni koji peru ove pantalone se verovatno “naježe” na samu pomisao na ovako nešto:)
  3. Biti istrajan. Iskustveno učenje zahteva da se angažujete u životu, i da to činite stalno, ponovo i ponovo. Da učite kako iz svojih uspeha, tako i iz svojih neuspeha. Biti istrajan znači postaviti jasnu viziju toga šta želite za sebe, sada i u budućnosti. Takođe znači imati hrabrosti da verujete da možete da kreirate ovo što iskreno želite svojim umom i svojim srcem.

Sve ove forme pozitivnog razmišljanja su nam već dostupne. Svi smo mi opremljeni ovime, momentom našeg rođenja. Naš um nije prazna kutija, to je više kao da imate google u glavi i samo treba da naučite da pristupate stvarima koje su već unutra.

Učenje je najvažniji deo života

Učenje je po meni radnja i veština koja nam je ako ne najbitnija onda jedna od najbitnijih u životu. Mi ne učimo samo matematiku, jezike, geografiju, ekonomiju. Mi učimo veštine, modele ponašanja, načine gledanja na svet. Učimo kako se svađamo, mirimo, kako volimo, mrzimo, praštamo ili ne. Učimo da oko nas “nema dovoljno” za sve i onda u tom frejmu oskudice pokušavamo da živimo naše ciljeve na skromnom nivou (zato što ako mi uzmemo “previše”, za nekog drugog neće biti dovoljno). Ovo je frejm oskudice i to nas je neko naučio. Takođe možemo da naučimo i da je vrednost u ljudskom umu i što više ima ljudi, više je i vrednosti oko nas, tako da možemo da podižemo našu lestvicu želja do neba, jer što je više ljudi to je više prilika za nas da damo vrednost drugima, koji će dati vrednost nama i onda svi imamo ostvarene ogromne ciljeve i ima dovoljno za sve. I što ima više svako od nas to ima više i za sve ostale. Učimo da ukinemo nekorisne strategije, da usvojimo korisne strategije i onda imamo i rezultat tih korisnih strategija. Učimo kako da negde budemo zaglavljeni i kako da budemo uspešni. Učimo da što smo stariji postajemo fizički sve slabiji, ili možda ne. Zamislite japanskog majstora borilačkih veština 17. dan koji usput ima 70 godina i njega niko ne smatra slabijim, čak naprotiv postaje nepobediv. Njega su učili drugačije. Neki su učeni da posle nekih godina, strasti sa suprotnim polom ima sve manje, a neki su naučili drugačije, pa uprkos uverenjima većine šta može a šta ne, uživaju u svojim korisnim uverenjima i “znanjima”.

Sve ono što smo već naučili predstavlja našu “zonu poznatog”. Sve ono što nismo, je izvan te zone. Tamo gde smo zaglavljeni je “zona poznatog” koja nam ne daje rešenje. Potrebna su nam znanja koja nismo koristili do sada. Potrebno je izaći izvan “zone poznatog” kako bi neka nova znanja učinili poznatim, koja nam mogu dati željeni rezultat u ovoj oblasti.

Kada imamo dobru strategiju učenja i kada imamo optimalan stav za usvajanje novih korisnih znanja i veština, to je kao ona priča o ribi i pecanju. Ako nam neko da ribu, nahraniće nas jedan obrok ili možda ceo dan. Ako nas nauči da pecamo nahranio nas je za ceo život.

Sa efikasnom strategijom učenja je slično. Kada imamo dobre stavove za učenje, receptivan, generativan, istrajan i učenje učinimo uživanjem sve drugo ide lako.

Učenje uz uživanje. Možda nas ovom konceptu nisu učili u školi, ali to nije razlog da ovo sami ne naučimo.

Dobrodošli u svet koučinga. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *